THE 4 SIVITS + SKRÄCK + TEAR IT DOWN
(in jugoslawischer Sprache)
Posle svirke Jmenfousa 8.11. u Babušnici posle nedelju dana stigla nam je i ova svirka. Izgleda se Niš povampirio jer je bilo nikada više koncerata u 2-3 nedelje. Ipak ostao je problem prostora za hcpank svirke. Ljudi izgleda nemaju interesa ali se i boje (valjda da im ne razrušimo mesto) da daju prostor. Ovoga puta kao mesto dešavanja je,… pa ne može se reći bila izabrana, jer izbora nije ni bilo, ali “17” tica je bila u pitanju. Trenutno poslednje mesto gde se može ovakva svirka održati. Sa zajebanim vlasnikom kome mesto služi za dovođenje švalerki kako sam čuo, a uz to je težak alkoholičar. Zbog njegove nepredvidljivosti bilo je frke kako će sve proteći jer je pitanje koliko se on i seća šta je ugovarao…Pa eto dok su se nemci postavljali tip je ladno ušao i počeo da gasi svetla, vadi kablove,… Sreća u nesreći je što se toliko napio da su ga radnici odvezli kući. Na kraju je sve ispalo ok.
Koncert je bio u organizaciji “ ART-UMA” (a ko bi drugi ovde radio). Svirka je bila zakazana za 21h no naravno počela je dosta kasnije. Ja sam se nacrtao negde oko pola 11 gde me je iznenadio poveći broj ljudi. Vredelo bi reči i nešto o publici. U pitanju je puno novih ljudi, uglavnom klinaca srednjoškolaca i brucoša, što je sjajno jer su ti isti klinci bili i na Crowfishu mesec dana ranije. Da li se to Niška omladina osvešćuje? Što je interesantno bilo je dosta metalaca. Ima nade.
Do početka se okupilo negde do 100 ljudi i to je sasvim ok poseta za ovakve bendove. Kad je počeo koncert pojma nemam ali zasigurno su prvi bili Skrack. “Bend iznenađenja” može se tako reći pošto o njima pojma nismo imali. Skrack dolaze iz Lajpciga i piče krastkor. Znači kreće metalizirani zvuk i vrišteći vokal, brzo i energično nema šta. Publika na to odmah odgovara i nije joj trebalo puno da krene da skače i da se cepa (da bukvalno da cepa majice, dukseve isl).
Dve metalke kraj mene počinju da slemuju i šibaju me onim svojim dugim crnim kosama. Zaista me je pozitivno iznenadila reakcija ljudi koji su se baš opustili. Puno, puno dajvinga, nosanja na rukama,…možda na trenutke i malo agresivno. Skrack su prihvatili publiku pa se odužili na najbolji način pružajuči nam mikrofon, učestvovanjem u dajvingu,… Negde sredinom koncerta uzimaju Bastija-vokala i nosaju ga kroz klub dok peva (ili se dere, kako vam drago) pa je postalo gusto kada mu se kabl obmotao oko vrata i kad je ponestalo istog. No sve beše ok Basti se nije naljutio, već su ga opet nosali i zalepili za plafon :). Nakon nekih pola sata svirke dobili smo dve ili tri pesme na bis ne sećam se, ali definitivno im publika nije dala da odu. Kada je definitivno bio kraj usledila je mala pauza pa onda su na binu izašli The 4 Sivits.
Momci su drugi put ovde. Prošli put smo ih gledali u Distorziji 2003. Zanimljivo je koliko toga se sećaju sa prošlog gostovanja. Znači, na početku su se lepo predstavili a onda je Zippel pozvao sve da priđu i krenu da igraju. Krenula je svirka, old skul, pa opet dobra reakcija nije izostala. Pošto je svirka bila manje agresivna i devojke su uzele učešća i počele da skaču (pa i plešu kao npr Angelina i Jelena :) – pozdrav). Pevač je stvarno imao super kontakt sa publikom pa nas je učio da pevamo tako da smo dosta učestvovali u izvedbi. Dosta je pričao i objašnjavao pesme. Od pesama ređale su se one sa prošlih izdanja America Sux, Boys vs Girls, I wanna drink some beer, a odsvirali su i stvari sa novog splita. Kako su Skrack odsvirali jedan bis, to se moralo nadoknaditi pa su se The 4 Sivits na binu vraćali čak 3 puta, gde su poslednji put izašli kada niko nije ni očekivao. Počeli ljudi da se pakuju i vade kablove a i masa polako da se oblači, kad izlazi Zippel i pita: “Ej ljudi, jel hoćete još jednu pesmu?”. “Teško je žabu u vodu naterati” kaže naš narod te mi naravno oberučke prihvatismo poslednji bis. E onda je stvarno bio kraj, te mi posle polučasovnog blejanja pređosmo kod Ljube i Šona da se nemci smeste i da odradimo intervjue koji slede nešto kasnije. Do 4 smo sedeli kada sam ja otišao kući jerbo sam u 8h morao da polažem kolokvijum. Na isti nisam ni izašao tad već u drugom terminu i dobio 10 (khhh khhh) no to je već neka druga priča.
Na kraju – bravo za publiku, bravo za bendove!
/Nenad/
|
